Знали ви то или не, компримовани ваздух је укључен у сваки аспект наших живота, од балона на вашој рођенданској забави до ваздуха у гумама наших аутомобила и бицикала.Вероватно је чак коришћен и при прављењу телефона, таблета или рачунара на коме ово гледате.
Главни састојак компримованог ваздуха је, као што сте можда већ претпоставили, ваздух.Ваздух је мешавина гасова, што значи да се састоји од многих гасова.То су првенствено азот (78%) и кисеоник (21%).Састоји се од различитих молекула ваздуха од којих сваки има одређену количину кинетичке енергије.
Температура ваздуха је директно пропорционална средњој кинетичкој енергији ових молекула.То значи да ће температура ваздуха бити висока ако је средња кинетичка енергија велика (а молекули ваздуха се крећу брже).Температура ће бити ниска када је кинетичка енергија мала.
Компресија ваздуха чини да се молекули брже крећу, што повећава температуру.Овај феномен се назива "топлота компресије".Компримовање ваздуха је буквално да га гура у мањи простор и као резултат тога приближава молекуле један другом.Енергија која се ослобађа при томе једнака је енергији потребној да се ваздух угура у мањи простор.Другим речима, складишти енергију за будућу употребу.
Узмимо за пример балон.Надувавањем балона, ваздух се гура у мању запремину.Енергија садржана у компримованом ваздуху у балону једнака је енергији која је потребна за његово надувавање.Када отворимо балон и ваздух се ослободи, он распршује ову енергију и изазива је да одлети.Ово је такође главни принцип компресора са позитивним померањем.
Компримовани ваздух је одличан медијум за складиштење и пренос енергије.Флексибилан је, свестран и релативно безбедан у поређењу са другим методама за складиштење енергије, као што су батерије и пара.Батерије су гломазне и имају ограничен век пуњења.Стеам, с друге стране, није исплатив нити једноставан за употребу (постаје изузетно врућ).
Време поста: Апр-08-2022