Без обзира да ли знате или не, компримовани ваздух је укључен у сваки аспект нашег живота, од балона на рођенданској забави у ваздуху у гумама наших аутомобила и бицикала. Вероватно је чак користио приликом прављења телефона, таблета или рачунара који ово прегледавате.
Главни састојак компримованог ваздуха је, као што сте можда већ претпоставили, ваздух. Зрак је гасна смеша, што значи да се састоји од многих гасова. Пре свега су то азот (78%) и кисеоник (21%). Састоји се од различитих ваздушних молекула које свако има одређену количину кинетичке енергије.
Температура ваздуха је директно пропорционална средњој кинетичкој енергији ових молекула. То значи да ће температура ваздуха бити висока ако је средња кинетичка енергија велика (а молекули ваздуха се брже крећу). Температура ће бити ниска када је кинетичка енергија мала.
Компримирање ваздуха чини да се молекули брже крећу, што повећава температуру. Овај феномен се назива "топлота компресије". Компримовање ваздуха буквално је да га натера у мањи простор и као резултат тога да се молекуле приближавају једни другима. Енергија која се ослобађа када то ради је једнака енергији која је потребна за присиљавање ваздуха у мањи простор. Другим речима, чува енергију за будућу употребу.
На пример, узмимо балон. Инфлацијом балона ваздух се присиљава у мању количину. Енергија која се налази у компримованом ваздуху унутар балона једнака је енергији потребном за надувавање. Када отворимо балон, а ваздух се ослобађа, то се распршива и узрокује да га одлети. Ово је такође главни принцип позитивног компресора за померање.
Компримовани ваздух је одличан медиј за чување и пренос енергије. Флексибилан је, свестран и релативно сигуран у поређењу с другим методама за чување енергије, попут батерија и паре. Батерије су гломазне и имају ограничен живот на терет. С друге стране, паре није исплатива нити корисник прилагођен (изузетно је вруће).
Вријеме поште: АПР-08-2022